Рани развој машина за сушење био је подстакнут-потражњом за очувањем пољопривредних производа која се стално развија. У почетним фазама, људи су се првенствено ослањали на природно сушење на сунцу-како би смањили садржај влаге у житарицама, воћу, поврћу и месу, постижући једноставну дехидрацију снагом сунчеве светлости и ветра. Иако је овај метод био јефтин-, био је веома подложан временским условима и патио од недоследне ефикасности, што је отежавало испуњавање захтева за -чување великих размера и дуготрајно-очување. Како се ширио обим пољопривредне производње и повећавала комерцијализација житарица, постепено се појавила опрема која је способна да вештачки контролише услове сушења. Просторије за рано сушење и уређаји за сушење у стилу земљаних -сушара могу се сматрати прототиповима модерних машина за сушење; функционисали су коришћењем извора топлоте за загревање ваздуха, затим коришћењем природне конвекције или једноставних ваздушних канала да би се олакшало сушење материјала.
Технологија сушења је постепено еволуирала ка механизацији и специјализацији. Од касног 19. века до раног 20. века-подстакнута напретком у парној енергији, електричним системима и техникама обраде метала-прва генерација индустријске опреме за сушење почела је да се широко примењује у прехрамбеној, текстилној и хемијској индустрији. Опрема као што су бубњеве сушаре и ормариће сушаре, на пример, постепено је сазревала током овог периода. Машине за сушење ове ере су почеле да добијају континуиране производне могућности и понудиле прелиминарну контролу температуре и протока ваздуха, чиме су побољшале ефикасност сушења и стабилност производа. Посебно у области прераде житарица, опрема за сушење житарица еволуирала је од једноставних сушара у специјализоване сушаре за зрно, постављајући темеље за модерне складишне објекте за жито и пољопривредну механизацију.
Машине за сушење настављају да се унапређују у смислу аутоматизације, енергетске ефикасности и интелигенције. Са напретком електронских контролних система, сензорске технологије и техника поврата топлотне енергије, савремена опрема за сушење је сада способна да аутоматски регулише температуру, влажност и проток ваздуха, и може се централно управљати преко ПЛЦ-а или рачунарских система. Истовремено, нове технологије -уштеде енергије-као што су сушење топлотном пумпом, рекуперација отпадне топлоте и ниско{4}}циркулацијско сушење на ниским температурама-се све више промовишу, омогућавајући опреми да значајно смањи потрошњу енергије уз истовремено побољшање квалитета сушења. Данас су машине за сушење постале незаменљива опрема у пољопривредном, прехрамбеном, хемијском и сектору заштите животне средине; штавише, његов развој наставља да се развија у тандему са напретком у интелигентној производњи и технологијама зелене енергије.
